Jagoda (Fragaria L.) je privredno vrlo značajna voćka. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom reonu.
Plodovi šumske jagode (Fragaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.
S’ obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.
Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd.
Siguran prinos i profit osiguraće se gajenjem jagode u zaštićenoj sredini. Zaštićeni prostor obezbeđuje se pomoću metalne, drvene ili plastične konstrukcije prekrivene jednostrukom ili dvostrukom PE folijom. Na taj način jagode se mogu uzgajati u: niskim tunelima, poluvisokim tunelima, visokim tunelima, plastenicima i staklenicima.
TUNEL je zatvoreni prostor gde kosi lukovi i plastična folija (krov) polaze od zemlje; PLASTENIK je zatvoren prostor gde lukovi i plastika (krov) polaze sa određene visine, odnosno sa stubova nosača. U unutrašnjosti plastenika se postiže viša temperatura sa manjim dnevnim kolebanjima, bolje se održava vlažnost zemljišta, a time se obezbeđuje ranije kretanje vegetacije, veći prinos za 30-40%, a sazrevanje plodova može nastupiti ranije i do 20 dana, što značajno utiče na rentabilnost proizvodnje.
Hidroponski način gajenja jeste tehnologija gajenja u hranljivim rastvorima sa ili bez korišćenja inertnog medijuma (treseta, kokosovih vlakana, kamene vune, perlita), koji obezbeđuju mehaničku potporu biljci.
Uspešnost primene različitih sistema hidroponskog uzgoja u zaštićenom prostoru zavisi od: veličine kontejnera, fizičkih i hemijskih osobina supstrata, metode primene đubriva sa adekvatnim dozama, kao i primenjenog načina navodnjavanja, trajanja i normi zalivanja.
Sorta, tip zaštićenog prostora i grejanje su glavni faktori za postizanje rane i vansezonske proizvodnje. Veoma je bitna i regulacija mikroklimatskih uslova unutar objekta (svetlost, temperatura, relativna vlažnost vazduha), kao i regulacija svetlosnih uslova koja uključuje upravljanje intenzitetom svetlosti, odnosom direktne i difuzne svetlosti, i kvalitetom svetlosti – spektralnim sastavom. U zimskim mesecima I tokom oblačnih dana postoji potreba za dopunskim osvetljenjem (koriste se reflektori ili halogene sijalice).
U objektu se mogu instalirati svi sistemi za navodnjavanje i fertigaciju (u sklopu njih je i sistem za prečišćavanje vode).
Održavanje i nega zasada jagode
Jedan od preduslova uspešne proizvodnje jagode, visokog prinosa i kvalitetnog ploda, je i navodnjavanje, odnosno pristizanje dovoljne količine vode u zemljište. Nedovoljna vlažnost u zemljištu izaziva otežano funkcionisanje biljaka, dok i preterana vlaga izaziva loše posledice.
U zasadu jagode se mogu primeniti različiti načini navodnjavanja, kao i za ostale voćne vrste. Pritom treba voditi računa na nizak porast biljaka, položaj listova i plodova, posebno kada se navodnjavanje obavlja neposredno pred sazrevanje plodova ili u toku same berbe, pa je iz svih tih razloga na većim površinama najprihvatljiviji sistem “kap po kap”.
Jedna od najvecih prednosti ovog tipa navodnjavanja je dodavanje vode direktno na koren biljke. Trake se postavljaju tako da stoje neposredno pored biljaka, tako da se navodnjava samo zona korenovog sistema. Voda odlazi direktno na koren biljke.
Benefiti sistema po uzgoj jagode
UŠTEDA VODE
Efikasno iskorišćavanje vode. Samim tim što se navodnjava samo zona korenovog sistema, ne kvase se staze i ne zalivaju se delovi na kojima nema biljaka, smanjuje se količina vode za zalivanje.
LAKA INSTALACIJA
Sistem kap po kap je relativno jeftin sistem za zalivanje i lako se postavlja.
RAVNOMERNO I PRECIZNO ZALIVANJE
Nema stresa za biljke usled naglih promena režima vlage
SMANJENA POJAVA KOROVA
Zbog navodnjavanja isključivo u zoni korenovog sistema, smanjena je pojava korova jer nema bespotrebnog vlaženja okolne površine, ako je reč o uzgoju jagoda u nezaštićenoj sredini.
ŠIROKA PRIMENA
Za različite konfiguracije terena i različite tipove zemljista. U trakama se nalaze emiteri koji propuštaju različitu količinu vode (od 2-12litara po metru). Na osnovu karakteristika terena, vode i potreba biljaka za vodom, odredjuje se pravilan režim navodnjavanja na osnovu koga se vrsi odabir traka za navodnjavanje.
POGODAN ZA FERTIRIGACIJU
Sistem kap po kap je idealan za prihranu biljaka vodotopivim djubrivima, zato što se na taj način vrši doziranje I aplikacija hrane direktno u zonu korena biljke.
NE ZAHTEVA POSEBNO ODRŽAVANJE
Kada se jednom postavi, sistem kap po kap ne zahteva neko održavanje. Sve što je potrebno je pravilno odrediti režim navodnjavanja i napuniti sistem vodom.
– Za potrebe istraživanja korišćena je literatura profesorke Jasminke Milivojević.